Author Topic: - poremecaji socijalnog funkcionisanja u detinjstvu  (Read 3469 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Veselin.Medenica

  • Administrator
  • *****
  • Posts: 975
    • Masaza Beograd
- poremecaji socijalnog funkcionisanja u detinjstvu
« on: April 07, 2004, 05:20:39 PM »
- poremecaji socijalnog funkcionisanja sa pocetkom specificnim za detinjstvo i adolescenciju

- elektivni mutizam
- reaktivni poremecaj vezivanja u detinjstvu
- dezinhibisani poremecaj vezivanja u detinjstvu
- drugi i nespecifikovani poremecaj

Predstavlja heterogenu grupu, cije su zajednicke karakteristike abnormalnosti u socijalnom funkcionisanju koje pocinju tokom razvojnog perioda, ali koje ( za razliku od prevazivnih razvojnih poremecaja) nisu primarno karakterisane jasnom konstitucionalnom socijalnom sposobnoscu ili deficitom koji prozima sve sfere funkcionisanja. Smatra se da najznacajniju ulogu u mnogim slucajevima igraju ozbiljne sredinske izopacenosti ili lisavanja. Ne postoje znacenje razlike medju polovima. Ova grupa poremecaja socijalnog funkcionisanja je dobro poznata, ali postoji nesigurnost u pogledu definisanja dijagnostickih kriterijuma kao i neslaganje o najprikladnijoj kvalifikaciji.

- elektivni mutizam
Stanje koje se karakterise naznacenom, smocionalno uslovljenom selektivnoscu govora, tako da dete ispoljava svoje jezicke sposobnosti u nekim situacijama, dok u drugim (odredjenim) situacijama ne uspeva da govori. Poremecaj se najcesce po prvi put manifestuje tokom ranog detinjstva; postoji priblizno ista ucestalost u oba pola i uobicajeno je za mutizam da bude udruzen na naznacenim crtama licnosti koje ukljucuju socijalnu anksioznost, povlacenje, senzitivnost ili otpor. U tipicnim slucajevima, dete razgovara kod kuce ili sa bliskm prijateljima, ali je nemo u skoli ili sa neprepoznatljivim osobama, pri cemu se impak drugi obrasci (ukljucijucu obrnuto) mogu pojaviti.

Dijagnostoicka uputstva:
Dijagnoza pretpostavlja:
a) normalan, ili skoro normalan nivo razumevanja jezika;
b) nivo sposobnosti jezickog izrazavanja koje je dovoljan za socijalnu komunikaciju
c) dokazanu mogucnost da osoba moze da govori normalno ili skoro normalno u nekim situacijama.

Ipak, manj broj dece sa elektivnim mutizmom ima u anamnezi ili nekakvo kasnjenje u govoru ili probleme sa artikulacijom. Dijagnoza se moze postaviti uz prisustvo takvih problema pod uslovom da postoji adekvatan govor za uspesnu komunikaciju i velika nejednakost u upostrebi govora u skladu sa socijalnim kontekstom , tako da dete u nekim situacijama govori tecno ali je nemo ili skoro-nemo u drugim. Dalje, moraju postojati vidljivi dokazi o nemogucnosti govora u izvesnim socijalinim situacijama dok je u drugom to moguce. Postavljanje dijagnoze zahteva da je nemogucnost govora trajna kroz vreme i da postoji doslednost i mogucnost predvidjanja da li ce se govor pojaviti ili ne u zavisnosti od stiyuacije.
Drugi socio-emocionalni poremecaji su prisutni kod vecine slucajeva ali ne sacinjavaju deo neophodnih odlika za dijagnozu. Takvii poremecaji ne prate cvrst obrazac, vec su ceste nenormalne osobine temperamenta ( narocito socijalna preosetljivot, socijalna anksioznost i socijalno povlacenje) i ponasanje u vidu protivljenja.

Ukljucuje se :
- selektivni mutizam

Iskljucuje se:
- pervazivni razvojni poremecaj
- shizofrenija
- specificni razvojni poremecaji govora i jezika
- prolazni mutizam kao deo spearacione anksioznosti kod male dece

reaktivni poremecaj vezivanja u detinjstvu

Ovaj poremecaj koji se javlja kod odojcadi i male dece, karakterisu trajne abnormalnosti u detetovim obrascima socijalnih odnosa, koje su udruzene sa emocionalnim poremecajem i koje su osetljive na promene okoline.Karakteristicne su strasljivost i nemir koji se ne mogu smiriti, lose socijalne interakcije sa vrsnjacima, agresivnost prema sebi i drugima, jad, dok u nekim slucajevim dolazi do zaostajanju u rastu. Sindrom nastaje verovatno kao direktna posledica teskog zanemarivanja od strane roditelja, zloupotrebe ili ceoma loseg postupanja. Postojanje takvih obrazaca ponasanja je dobro poznato i prihvaceno, ali postoji stalna nesigurnost o promeni dijagnostickih kriterijuma, o granicama sindroma i da li sindrom sacinjava validan nozoloski entitet. Ipak, ova kategorija je ovde ukljucena zbog znacaja sindroma u opstem zdravlju, zbog toga sto nema sumnje u njegovo postojanje i zbog toga sto se ovaj obrazac ponasanja jasno ne uklapa u krireijume drugih dijagnostickih kategorija.

Dijagnosticka uputrsva:
Kljucna osobina je nenormalni obrazac odnosa sa osobama koje se brinu o detetu. Ovakav obrazac odnosa se razvija pr uzrasta od 5 godina, ukljucuje slabu adaptabilnost i obicno se ne srece kod ostale dece i trajanje ali ipak osetljiv na dvojno izrazene promene u obrascima nege deteta.
Mala deca sa ovim sindromom ispoljavaju jaku kontradiktornost ili ambivalenciju u socijalnim odgovorima koji su najuocljiviji u situacijama odvajanja ili ponovnog susreta. Takva deca prilaze sa odbojnoscu u oscima ili se okrecu i stranu dok se drze ili odgovaraju osobama koje se o njima staraju mesavinom priblizavanja, izbegavanja i otpora prilikom pokusaja da ih utese. Emocionalni poremecaj se moze ispoljiti otvorenim jadom, nedostatkom emocionalnog odgovora, reakcijama povlacenja ao sto je sklupcavanje na podu i/ili agresivnim odgovorima na njihovu sopstvenu ili tudju nevolju. Strasljivost i preterana budnost ( nekada se opisuje kao " ledena budnost" ) koje ne odgovaraju na pokusaj utehe javljaju se u pojedinim slucajevima. U vecini slucajeva, deca pokazuju interesovanje za interakcije sa vrsnjacima, ali je socijalna igra ometena negativnim emoconalnim odgovorima. U pojedinim slucajevima poemecaj vezivanja pracen je manjkavoscu u fizickom razvoju i sa ostecenjem rasta.
Mnoga normalna deca ispoljavaju nesigurnost u obrascu selektivnog vezivanja za jednog ili drugog roditelja, ali to ne bi trebalo da se brka sa reaktivnim poremecajima vezivanja koji se razlikuje u nekoliko glavnih aspekata. Poremcaj se karakterise nenormalnim tipom nesigurnosti koji se ispoljava izrazeno kontradiktornim socijalnim odgovorima koji se obicno ne vidjaju kod ostale dece. Abnormalni odgovori se prosiruju na razlicite socijalne situacije i nisu ograniceni samo na dijadni odnos sa odredjenom osobom koja se staa o detetu; postoji nedostatak odgovora na pokusaj utehe; i postoji udruzeni emocionalni poremecaj u vidu apatije, bede ili plasljivosti.
Pet glavnih odlika cini ovo stanje razlicitim od pervazivnih razvojnih poremecaja.
Prvo, deca sa reaktivnim poremecajem vezivanja imaju normalne kapacitete za socijalni reciprocitet i reagovanje dok ona sa pervazivnim razvojnim poremecajem to nemaju.
Drugo, iako su nenormalni obrascisocijalnih odgovora u razlicitim situacijama u pocetku najizrazenija osobina decjeg ponasanja u poremecaju vezivnja, oni se u najvecoj meri povlace ukoliko se detetu omoguce normalne okolnosti koje obezbedjuje stalnost negde.
Trece, iako deca sa reaktivnim poremecajem vezivanja nije pracen stalnim i teskim kognitivnim deficitima koji se znacajno na popravljaju promenama u okolini.
Peto, stalno ograniceni, ponavljajuci i stereotipni obrasci ponasanja, interesovanja i aktivnostinisu odlike reaktivog poremecaja vezivanja.
Reaktivni poremcaji vezivanja skoro uvek nastaju u okolnostima veoma neadrekvatne brige o detetu. To se moze javiti u vidu psiholoskog zlostavljanja ili zanemarivanja ( sto se ispoljava u vidu surovog kaznjavanja, stalnih gresaka u odgovoru na zahteve deteta, ili veoma neprikladnog roditeljstva), ili fizickog zlostavljanja ili zanemarivanja ( sto se ispoljava stalnim neudovoljavanjem detetovih osnovnih fizickih potreba, ponovljenim namernim povredjivanjem, ili neadekvatnim obezbedjivanjem hrane). Posto su znanja o poveznanosti izmedju neadekvatke brige o detetu i ovog poremecaja nedovolja za to postojanje okolinskih oujecenja i izopacenosti nisu neophodni dijagnosticki zahtevi. Ipak, treba biti oprezan u postavljanju dijagnoze u odsustvu dokaza o zlostavljanju i zanemarivanju. Dijagnozu takodje ne bi trebalo automatski postaljati na bazi podataka o zlostavljanju ili zanemarivanju: sva zlostavljana i zanemarivana deca ne ispoljavaju ovaj poremecaj.

Iskljucuje se:
- Asperger-ov sindrom
- dezinhibisani poremecaj vezivanja u detinjstvu
- sindromi zlostavljanja koji dovode do fizickih problema
- normalna varijacija u obrascu selektivnog vezovanja
- seksualno ili fizicko zlostavljanje u detinjstvu usled kojih nastaju psiho socijalni problemi.


- dezinhibisani poremecaj vezivanja u detinjstvu

Poseban obrazac nenormalnog socijalnog funkcionisanja koji se pojavljuje tokom prvih 5 godina zivota i koji, kada se jednom ustali pokazuje tendenciju da se zadrzi uprkos znacajnih promena u uslovima okoline. Na uzrastu oko 2 godine zivota obicno se ispoljava zavisnoscu i difuznim, neselektivno usmerenim ponasanjem vezivanja. Na uzrastu od oko 4 godine, difuzna vezivanja ostaju, dok zavisnost ima tendenciju da se zameni potrebom za paznjom i slepo prijateljskim ponasanjem. U kasnijem detinjstvu deca mogu ali ne moraju da razviju selektiva vezivanja ali ponasanjem koje trazi paznju cesto ostaje, a uobicajene su slabo modulisane interakvije sa vrsnjacima; u zavisnosti od okolnosti mogu biti udruzeni i emocionalni poremecaj ili poremecaj ponasanja. Sindrom se najjasnije identifikuje kod dece koja se podizu u institucijama od malena ali se javlja i u drugim situacijama; smtra se da je delimicno uslovljen stalnim nedostatkom prilike da se razviju selektivna vezivanja kao posledica ekstremno cestih promena staratelja. Konceptualno jedinstvo sindroma zavisi od rane pojave difuznih vezivanja, trajanja slabih socijalnih interakcija i nedostatka specifoicnosti situacija.

Dijagnosticka uputstva:
Dijagnoza se zasniva na dokazima da je dete ispoljilo neobican stepen difuzije u selektivnim vezivanjima tokom prvih 5 godina, sto je praceno opstim zavisnim ponasanjem u periodu odojceta i/ili slepo prijateljski, uz trazenje paznje poznasanjem, u ranom ili kasnijem detinjstvu. Obicno postoje poteskoce u uspostavljanju bliskih, poverljivih odnosa sa vrsnjacima. Moze ali ne mora biti praceno poremecajima emocija ili ponasanja (sto delimicno zavisi od okolnosti u kojima se dete nalazi). U vecini slucajeva postoji jasna anamneza u obliku odgajanja tokom prvih godina, koji se karakterise nestalnoscu hranitelja ili mnogobrojnim promenama porodicnih smestaja (kao kod cestih promena hraniteljskih porodica).

Ukljucuje se :
- bezosecajna psihopatija
- institucionalni sindrom

Iskljucuje se:
- Asperger-ov sindrom
- hospitalizam kod dece
- hiperkineticki poremecaj ili poremecaj paznje
- reaktivni poremecaj vezivanja u detinjstvu


- drugi i nespecifikovani poremecaj

Ukljucuje se:
- poremecaji socijalnog funkcionisanja sa povlacenjem i stidljivoscu zbog nedostatka socijalnih sposobnosti

Dr Neda Subota